Грешке у П10
pravopis.png

Уредници СЈА

Овде се бележе разне грешке на које смо наишли у Измењеном и допуњеном издању Правописа српскога језика, као и да ли су или нису исправљене у новом издању које је изашло 2011. године. У левој колони се налазе грешке из П10, а у десној се бележи да ли је та грешка исправљена у П11 или П13 или није.

1. Doctor scientiae

Правопис 10:

  1. У Правописном речнику стоји:
    • sc. (не sci.) Doctor scientiae (у лекарским титулама) скраћује се са dr sc., тачка 180.
  2. А у тачки 78 стоји:
    • doctor scientiarum, скр. dr. sc. = доктор наука = др наука

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

2. Вилијам или Вилијем

Правопис 10:

У речнику стоји Вилијем, а онда упућују на тачку 211 где у табели дају Вилијам, па још у напомени наводе како се ту шва неоправдано преноси као <е>. А и према Прћићевим правилима је боље Вилијам.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

3. Лангедок, Лангедо или Лангдок

Правопис 10:

У тачки 275, кад говори о транскрипцији слова G, под б пише у примерима Лангедо. А у Речнику стоји Лангедок.
Француски изговор је [lɑ̃ɡdɔk], што транскрибовано може бити само Лангдок. Чак и да постоји шва у фонолошком запису (у фонетском га нема), оно се, према тачки 270а, не преноси.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

4. Имејл

Правопис 10:

Са „e-mail“ се упућује на „имејл“, а те одреднице нема.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

5. Топ-форма

Правопис 10:

У т. 135 се прописује спојено и одвојено писање узвика, међу које је убројана именица „топ-форма“.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

6. За и против Вука

Правопис 10:

У т. 131 (напомена) кажу да се предлози у изразу „За и против Вука“ слажу с падежом у којем је именица (у ствари, ту је падеж генитив или акузатив, и они се само случајно подударају).

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

7. југбодановски

Правопис 10:

И у речнику (под „југбодановски“) и у т. 104 наводе „Југ-Богдан“, што је у супротности са т. 92а.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

8. Постскриптум

Правопис 10:

У т. 180 наводе с размацима „P. S., П. С.“, а у речнику без размака. Исто и под „постскриптум“.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

9. Јоурин

Правопис 10:

У речнику стоји „Јоурин (исл.), т. 261“. Фали оригинални запис Jórunn.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

10. National

Правопис 10:

Транскрибовано нејшенел у Речнику уз П93, што је вероватно приметио Иван Клајн јер у РЈН уноси нешенел и забрањује нејшенел. Речник уз П10 оставља нејшенел без негативне оцене, под нешенел увози исправку из РЈН, а обе одреднице показују на тачке у којима је описан нови систем транскрипције. Међутим, према њему би требало да буде нашонал, уколико није реч о укорењеном облику.

Правопис 11:

П11 више нема одредницу нејшенел.

Правопис 13:

Исто као у П11.

11. (New) Jersey

Правопис 10:

Џерси и Њу Џерси у Речнику уз правопис, NJU DŽERZI у т. 3.

Правопис 11:

Џерзи и Њу Џерзи у Речнику уз правопис.

Правопис 13:

Исто као у П11.

12. Тотенхем

Правопис 10:

Код одреднице Тотенхем, каже се „обичније него Тотнем“. Према табелама, требало би Тотнам.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

13. Lorient

Правопис 10:

У т. 275 стоји Лорјан (← Lorient /lɔ.ʁjɑ̃/), а у речнику Лорјен. Грешка је у речнику, а у правилима је погрешно сврстано (а могуће и погрешно регулисано јер се /ia/ преноси као ија).

Правопис 11:

У речнику више нема одреднице Лорјен. Остало није мењано.

Правопис 13:

Исто као у П11.

14. Ř

Правопис 10:

Т. 283: „У циљу уједначавања и усаглашавања гласовној структури српског језика Ř се преноси иза звучних сугласника као ж, иза безвучних као ш, а у другим положајима као рж.“ Пошто ова тачка на крају препоручује р поред сугласника и на првом месту у речи, смисао цитата остаје нејасан, осим ако не погледамо у П93, где је јасно речено да је тако било „по норми П [1960]“. Вероватно је писац хтeо уклонити позивање на П60, у складу с начелима по којима је рађен П10, али је тиме нехотице променио значење текста.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

15. Права

Правопис 10:

У речнику стоји пра̑ва̄ (с тим акцентом), док је исправни акценат пра̏ва̄ (тако у РСЈ и другде).

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

16. ð

Правопис 10:

У т. 262, код ферјарских имена, уместо слова ð стоји đ.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

17. Преко пута

Правопис 10:

У речнику има само преко пута, а у т. 130 стоји да је предлог прекопута. Вероватно спојено/одвојено писање разликује врсту речи.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

18. ИнокореспоНдент

Правопис 10:

У речнику Правописа из 2010. (стр. 331), под ИНО- пише 'инокоресподент, инокоресподенција', без Н.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

19. Луна парк

Правопис 10:

Са цртицом у Речнику уз правопис, који нас упућује на т. 86а, гдје је обрађено писање без цртице.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

20. Сант(и)јаго

Правопис 10:

У речнику у П10 стоји „Сантјаго, ближе шпанском изговору него Сантијаго“ с тим што упућују на тачку 285, где стоји Сантијаго, и још су и у тачки 287 истакли да Сантијаго не спада у изузетке и да га треба тако писати.

Правопис 11:

Остало је исто.

Правопис 13:

Исто.

21. Сен(т) Егзипери

Правопис 10:

У правилима је Сент Егзипери (т. 274), а у речнику Сен Егзипери.

Правопис 11:

У речнику је сада Сент Егзипери.

Правопис 13:

Исто као у П11.

22. Фотосинтеза, фотоћелија, фототерапија

Правопис 10:

У речнику стоји погрешно фото-синтеза, фото-ћелија, фото-терапија и сл., док је у тачки 84 наведено фотосинтеза, фотоћелија, фототерапија итд., као што и треба.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

23. Колеџ

Правопис 10:

У речнику пише „колеџ, колечски, не колеџски“, са упућивањем на тачку 19, у којој пише управо обратно.

Правопис 11:

Остало је исто.

Правопис 13:

Исто.

24. Фото(-)копирница

Правопис 10:

Правопис у правилима даје фото-копирница, фото-копија (2010).

Највероватније се ради о превиду, из следећих разлога:
1. Фото- у овим сложеницама (породици сложеница) не означава фотографију, него светлост.
2. Наведени аргумент нарочито важи у речи од које је ово изведено: фотокопирати. Не би, ваљда, било фото-копирати. Ако не би, онда не може ни фото-копирница.
3. Изговара се само с једним акцентом: фотоко̀пӣрница, фотоко̑пија (фотоко́пија).

Линк ка расправи на форуму

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

25. Є

Правопис 10:

Т. 199: „Слова Э, Ї (украјинска и русинска) имају вредност је, ју.“ Уместо Э треба да стоји Є. Ї има вредност ји, а не ју.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

26. ў

Правопис 10:

У т. 198 дата је табела у којој пише
Белорўска:
ё i й ў ы ь э ю я
Треба да пише Белоруска.

Правопис 11:

Направљене нове грешке. Уместо Белоруска стоји
Белорйска:
ё i й й ы ь э ю я
Слова ў нема, уместо њега двапут стављено слово й.

Правопис 13:

Исто као у П11.

27. XAVIER

Правопис 10:

У т. 291 уместо XAVIER стоји HAVIER.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

28. Ћен Сингцуен

Правопис 10:

У т. 229 уместо Ћен Сингцуен стоји Ђен Сингцуен.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

29. Фрикативно в

Правопис 10:

У т. 278 стоји „које се изговара као фрикативно е (или звучни парњак ф)“. Треба да пише фрикативно в.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

30. Вухт

Правопис 10:

У т. 281 пише Vught (Бухт, Фехт). Уместо Бухт треба да пише Вухт.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

31. Међусамогласничко Ј

Правопис 10:

У т. 197 под г. стоји „што значи да се пише уја, ује, ију“. Треба ија, ије, ију.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

32. Ď и Ť

Правопис 10:

У правилима транскрипције са чешког и словачког језика називи појмова који се транскрибују су писани коришћењем великих слова D' и Т' којих нема у тим језицима. Постоје велика слова Ď и Ť, док се мала слова пишу ď и ť. Вероватно су због тога начињене грешке у тачкама 267, 268 и 284. Исте грешке су и у речнику.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

33. Пјештјани

Правопис 10:

У т. 267 пише Пјештјани (PIEST'ANY). Треба PIEŠŤANY.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

34. Топољчани

Правопис 10:

У т. 267 стоји Топољчани (TOPOĽCANY). Треба TOPOĽČANY.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

35. Δ и N

Правопис 10:

Т. 193: „Сугласници В, Г, А не чувају праскав изговор, па се за гласове б, г, д употребљавају графије МП, ГК, НТ“. Уместо А треба да стоји Δ, а уместо Н треба да пише N.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

36. Рангавис

Правопис 10:

У т. 193 стоји Рангавис (РАГКАВNΣ). Треба РАГКАВНΣ.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

37. Θ

Правопис 10:

Т. 193: „Δ означава међузубни звучни сугласник, парњак безвучном д. “ Уместо д треба Θ.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

38. CK

Правопис 10:

У т. 238 пише „C ван спојева CH, SK, SCH, TSCH“. Уместо SK треба да стоји CK.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

39. Ројтлинген

Правопис 10:

Т. 238 пише „EU, AU као ој: Ројтлитен (REUTLINGEN)“. Уместо AU треба ÄU. Не Ројтлитен него Ројтлинген.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исправили Ројтлитен у Ројтлинген, али нису исправили AU у ÄU.

40. Свава

Правопис 10:

У т. 261 пише „мајка им се зове Sfava“. Треба Svafa, што и пише у табели датој у тој тачки, али не и у тексту.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

41. Група rn (исландска имена)

Правопис 10:

Т. 261 у табели је речено да се rl, rn преносе као ртл, ртн и дат је пример Karl-Картл. Потом код слова Ö дају пример Björn који преносе као Бјердн и Бједн. Или се rn преноси као рдн или треба Бјертн и Бјетн. У речнику стоји Бјердн и Бједн.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

42. Сочимилко

Правопис 10:

У речнику и т. 290 стоји да је оригинал од записа „Сочимилко“ Xotchimilco. Нема t у оригиналу, треба
Xotchimilco.

Правопис 11:

У П11 т. 290 такође дају исти оригинал, док у речнику стоји Xochimilco без t.

Правопис 13:

43. Н

Правопис 10:

У т. 250 пише „Ь када није иза Л, Х или испред самогласника“. Треба да стоји Н уместо Х.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

44. Љ (руска транскрипција)

Правопис 10:

Т. 250 г.
„Руско л' и н', како смо видели горе под б, замењујемо нашим л и њ“. Уместо л треба љ.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

45. Д'Артањан

Правопис 10:

Т. 275 под GN као њ: Д'Артањан (D'ARTIGNAN).
У оригиналу име се пише D'ARTAGNAN, не са I.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

46. Жилијен, Амбрем

Правопис 10:

Т. 275 код преношења EN, EM (а) у затв. слогу и на крају речи стоје као примери Жилијен (JULIEN) и Амбрем (AMBRYM). Ови примери не стоје на правом месту. Жилијен треба ставити у део под (б) иза ј као ен. Амбрем у оригиналу нема ни EN ни EM па зато не може да стоји на овом месту.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

47. Конјунктуран

Правопис 10:

У речнику стоји конјунктура (не коњуктура), коњунктуран, т. 2 (нап. 2). Очигледно да треба конјунктуран.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

48. Порно-:

Правопис 10:

У речнику „порно-: порно-литература, порно-часопис, порно-филм, т. 86в“. Уместо т. 86в треба да стоји 88б.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

49. Ґ

Правопис 10:

Т. 198 у табели код русинских слова дато је слово г које је већ убројано у општу ћирилицу. Уместо г треба да стоји ґ. Такође, ово слово се налази и у украјинском језику-треба да стоји и код украјинских слова.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

50. Мишлен

Правопис 10:

У речнику стоји Мишлен (франц. Micheline), не Мишлин, Мишелин, т. 270а. А у тачки 270а стоји Мишлин (Micheline). Исправно је Мишлен јер се IN у затвореном слогу преноси као ЕН.

Правопис 11:

У речнику у оригиналу сада стоји правилно Michelin, остале грешке нису исправљене.

Правопис 13:

Исто као у П11.

51. Односне реченице

Правопис 10:

Код месних реченица (т. 156) стоје примери: Вратио се у свој завичај, одакле је пре 40 година кренуо у свет. — Летовали су у Баошићу, где су добро познавали домаћине, што су односне реченице.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

52. Француско DJ

Правопис 10:

Није обрађено француско DJ у именима DJANGO, DJEMBA. Да ли се преноси као /д-ж/, без обзира на незгодан изговор, погодније као /џ/ или чак /ђ/, под утицајем писања тог слова у недостатку свих дијакритика?

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

53. Скандинавски језици, дифтонзи

Правопис 10:

Т. 260 под б. табела на 227. страници у колони Прилагођавање треба да пише ћирилицом ај, еј, ев, ој, ов, ав, еј, не латиницом.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

54. Ø

Правопис 10:

Т. 259 код графичке и фонолошке адаптације скандинавских имена пише: „Диференцијална слова су у топонима y, æ, å, č, ö, ä, а у антропонимима још и q, w, x, ü “. Č не постоји ни у шведском, ни у данском, ни у норвешком. Уместо č мора да пише слово ø које је изостављено грешком.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

55. Лапонска слова

Правопис 10:

Т. 264 код лапонских (сами) имена стоји:„ Треба адаптирати само знак ŧ у t, dj у тј и ð у d.” Затим је дата табела у којој слово t прилагођавају као т, dj као тј и најзад, ð у д. Веома је битно да обратите пажњу у коришћењу писама, често се мешају. У цитираној реченици се спомиње слово ŧ које се преноси у t (написано латиницом уместо ћирилицом), а затим се у табели појављује t (латиницом) које прилагођавају као т (ћирилицом), што је очигледно грешка. Уместо t у табели треба да пише слово ŧ. Иначе, за разлику од исландског где постоје велико слово Đ и мало ð, у ’северносамију’ је мало слово идентично нашем латиничном đ. Дакле није ð већ đ.
На крају спорна реченица треба да гласи: „Треба адаптирати само знак ŧ у т, dj у тј и đ у д.” У табели уместо t и ð ставити ŧ и đ.

Правопис 11:

Исто уз нову грешку; уместо слова ŧ у цитираној реченици појављује се слово ô које не постоји ни у једном лапонском језику.

Правопис 13:

Исто као у П11.

56. Шевирјов

Правопис 10:

Код руских имена у т. 250 под б. у напомени стоји Шевирев — Шевиров. Имајући у виду оригинале Шéвырев — Шевырёв, и то да се у пасусу пре напомене помиње Шевирјов, исправно је Шевирев — Шевирјов.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

57. Î

Правопис 10:

Т. 247 на 215. страници, код румунског језика:„ C испред E и I као ч: Чернауци (CERNĂUȚI), Банчила (BĂNCILĂ); али испред I као к: Кимпулунг (CÎMPULUNG).” Треба „али испред Î као к”.
Иста грешка у се јавља у оквиру исте тачке али на 216. страници. Пише „I као и”, а треба „Î као и”.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

58. Â

Правопис 10:

У т. 247 није обрађено румунско слово Â ( треба га разликовати од слова Ă обрађеног у Правопису) које се изговара исто као Î. А пошто се Î преноси као и, или пак по традицији као а, остаје неразјашњено када се преноси Â као и, а када по традицији као а.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

59. Холандско R

Правопис 10:

Код транскрипције с холандског у т. 281 под б: „R изг. г, тр. р” Уместо г треба r.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

60. WC

Правопис 10:

У речнику пише ве-це (WC) и упућује на тачку 181Б где даје веце, вецеа, у вецеу.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

61. PC

Правопис 10:

Т. 181Б под 3)
PS („пи-си” ’персонални компјутер’ —> писи)
Није PS него PC.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

62. Синкјанг (Синђанг)

Правопис 10:

У речнику стоји:
„Сикјанг (трад., покрајина и река, кин. Сијианг, по транскр. систему Сиђанг), т. 229“
Прво, оригинал је написан ћирилицом, треба Xinjiang. Фали слово Н и у Синкјангу и у Синђангу. Такође, речник нас упућује на т. 229 где овај пример није уопште споменут, тако да то треба додати у т. 229.

Правопис 11:

„Синкјанг (трад., покрајина и река, кин. Сијианг, по транскр. систему Сиђанг), т. 229“

Исправљено је само Синкјанг, оригинал остао на ћирилици и Синђанг без н. У т. 229 опет нема ни речи о овом примеру.

Правопис 13:

Сада стоји у оригиналу Sijiang који нема везе са исправним Xinjiang. Остало исто као у П11.

63. Француско YM, YN

Правопис 10:

Ако се већ дају примери (транскипција из француског ) где се YM транскрибује као ем (AMBRYM > Амбрем), онда треба и секвенце YM, YN уврстити у правила о транскрипцији.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

64. Јамајканка

Правопис 10:

У речнику под Јамајка дају Јаманканка, треба Јамајканка.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

65. Ketill

Правопис 10:

У тачки 261, код исландских имена датих у табели, кажу да се Ketill транскрибује као Кјетил. У истој табели стоји да се ll између вокала, испред r и n, на крају речи преноси као дл. Под условом да Кјетил није неки изузетак правилно би било Кјетидл. У речнику такође стоји Кјетил.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

66. Исландско EI

Правопис 10:

T. 261 у табели:
Eysteinn - Ејстајдн
Steinn - Стејдн

Или је Ејстајдн и Стајдн или је Ејстејдн и Стејдн.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

67. Тјоурсау

Правопис 10:

Т. 261 у табели:
„Þóra, Þórsá - Тоура, Тјоурсау“
Треба Þjórsá (река у Исланду) и у овој тачки и у речнику, одакле и ово ј у Тјоурсау.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

68. Непримењивање правила

Правопис 10:

  • Фале зарези око „наравно“ у напомени на стр. 81.
  • У т. 6 прво користе м. р. за им. „јат“ („обележавао се“), а ниже у с. р. („старо јат“).
  • Т. 1 на самом крају 16. стр. пише „св. Ћирило“ (треба велико С).

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

69. Сен(-)Жист

Правопис 10:

У т. 97: Сен-Жист
У т. 273в: Сен Жист.
У Речнику: Сент Жист.

Правопис 11:

У Речнику стоји Сен Жист, док је у т. 97 остало Сен-Жист.

Правопис 13:

Исто као у П11.

70. Трансплантација

Правопис 10:

У Речнику: „трансплатант, -ата, трансплатација, трансплантирати“.

У првој речи Н треба да буде два места улево; недостаје Н у трансплатација.

Правопис 11:

Исправљене обе грешке и сада стоји: „трансплантат, -ата, трансплантација, трансплантирати“.

Правопис 13:

Исто као у П11.

71. Финмарк

Правопис 10:

У речнику: „ Finmark, норв. део Лапоније, т. 255; уп. Лапланд и Лапонија“
Треба Финмарк ћирилицом.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

72. Јиста

Правопис 10:

У т. 260 под в) у табели пише да се g на почетку речи испред e, ei, i , y, øy, ä, ö преноси као Ј и даје примере где је Gedde, Geijer, Gihle, Gystad пренето као Једе, Јејер, Јиле, Гиста.
Треба Јиста уместо Гиста.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

73. Јелмслев

Правопис 10:

У речнику пише: „Јелмслев (у сканд. јез. Hjelmsev), т. 260в“
У оригиналу недостаје једно l, дакле треба Hjelmslev што и пише у т. 260в.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

74. Оахака

Правопис 10:

У речнику пише Оахака (шп. Oahaca) т. 290.
Треба (шп. Oaxaca).

Правопис 11:

Исправљено у (шп. Oaxaca).

Правопис 13:

Исто као у П11.

75. Шелдеруп

Правопис 10:

У речнику стоји: „Шелдеруп (норв. швед. Skjebderup), т. 260в“. Треба Skjelderup.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

76. Пољско слово Ó

Правопис 10:

У тачки 241. стоји:
„Оправдано је упростити овај поступак и замењивати О редовно са о (чиме се обнавља изворнија структура речи): Гора, Новогродек.“

Уместо О треба Ó.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

77. Нузспецијалност

Правопис 10:

У т. 20 под б кажу да се не једначе сродни сугласници (парњаци) на саставу сложеница и дају, између осталог, пример нузспецијалност. А у т. 25б под 2) стоји нусспецијалност и у речнику такође.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Нема више нусспецијалности, свуда пише нузспецијалност.

78. Cloşca

Правопис 10:

У речнику стоји:„Клошка (рум. Sloșca), т. 247“.
Треба Cloșca.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

79. Łódź

Правопис 10:

У речнику стоји: „Лођ (пољ. Lódz), т. 242“.
Треба Łódź.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

80. Luis

Правопис 10:

У речнику: „Луис (шп.), т. 288“.
Недостаје оригинални запис Luis.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

81. Група nn (исландска имена)

Правопис 10:

Т. 261 у табели пише да се nn иза á, é, í, ó, ú, ý, æ, au, ey преноси као дн и дају пример Steinn-Стејдн где имамо nn иза ei. Треба додати ei. A у речнику такође фали ei и уместо ey пише eu.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

82. Исландско U

Правопис 10:

Т. 261 у табели с правилима је дато да се слово U преноси као И. У тексту пре табеле стоји мушко име Sigurður Gunnarsson које преносе као Сигурд Гунаров син и женско име Guðrún Gunnardóttir као Гвидрун Гунарова кћи. Није примењено правило, а није ни назначено да је ово изузетак и није јасно шта је било са „ur“ у Sigurður. По правилима би требало Сигирдир Гинаров син и Гвидрун Гинарова кћи.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

Исто.

83. Aix-en-Provence

Правопис 10:

У речнику постоји одредница Екс ан Прованс и у т. 101а, такође у речнику постоји и одредница Егз ан Прованс и тамо упућује на т. 274 где стоји Егз ан Прованс. С обзиром на то да је француски изговор [ɛksɑ̃pʀovɑ̃s] треба Екс ан Прованс.

Правопис 11:

Скоро исто као П10 само што код одреднице Егз ан Прованс у речнику стоји в. Екс ан Прованс.

Правопис 13:

84. Montmorency

Правопис 10:

У Правилима стоји Монморанси, а у Речнику Монтморанси.

Правопис 11:

Сада стоји Монморанси и у речнику.

Правопис 13:

85. Лезбијка

Правопис 10:

У речнику пише „лезбејка и лезбијка“.

Правопис 11:

У речнику пише „лезбијка, не лезбејка“.

Правопис 13:

86. Целзијус

Правопис 10:

У речнику П10 под одредницом целзијус стоји: „Целзијусови степен или степени Целзијуса“. Треба да пише Целзијусови степени.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

87. Данијел

Правопис 10:

У т. 287 стоји Дењел и Денијел. Треба Дањел и Данијел. У шпанском оригиналу је Daniel.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

88. Роже

Правопис 10:

У т. 275 стоји Рож (ROGER), а у речнику стоји Роже (франц. Roger). С обзиром на то да се у француском изговору овог имена Е изговара треба да стоји Роже.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

89. Шарпантје

Правопис 10:

У т. 275 код слова R стоји облик Шарпантије, а у истој тачки под словом I стоји Шарпантје. На основу датих правила треба Шарпантје.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

90. Гејрут

Правопис 10:

У речнику стоји:
„Гејрут (сканд. Geirđ), т. 260в“. У т. 260в стоји Гејрут (Geirot) што је исправан облик.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

91. Мастер

Правопис 10:

У Правописном речнику стоји да је скраћеница за мастер мср. што није у складу са правилима у тачки 179 и 180. Такође, нигде и не пише да је ово изузетак.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

92. Рејон

Правопис 10:

У Правописном речнику под рајон упућују на т. 18г, а треба на напомену у т. 18д. У истом под рејон, рејонски, рејонизација, рејонизовати упућују на т. 21б која не постоји. И овде треба да стоји т. 18д.

Правопис 11:

Исто.

Правопис 13:

93. Притискам и нагнут

Правопис 10:

РМС и ПМС бележе као правилне једино облике притискам и нагнут. Међутим, у правописном речнику стоји притискати, -искам и (ређе) -ишчем, т. 32б. У наведеној се тачки каже: Од глагола типа искати, пљескати, стискати, притискати и сл. у српском стандардном језику исправни су само облици: иштем, иштући, ишти, пљескам, стискам, притискам итд. (Дијалекатско је ишћем, а норми је страно и пљешћем, стишћем, притишћем.).

Правопис 11:

Правопис 13:

94. фото-техника

Правопис 10:

У речнику пише фото—техника (две цртице уместо једне).

Правопис 11:

Исправљено.

Правопис 13:

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство, некомерцијално, без прерада 3.0 без других платформи