Аутор: Ранко Бугарски Ова књига написана је после довршења рукописа ауторове претходне књиге, јуна 2010. године. Иако самостална целина, она својом структуром, а делимично и садржајем, прати раније књиге истог писца објављене у овој едицији: Лица језика — социолингвистичке теме (2001,2002), Новалица језика — социолингвистичке теме (2002,2009), Језик и култура (2005), Европа у језику (2009) и Језик и идентитет (2010). Што се тиче садржине, њен први део на нов начин синтетизује релевантни материјал парцијално представљен у тим књигама, док преостала три дела доносе (с изузетком једног прештампаног интервјуа) искључиво нове текстове, настале у назначеном периоду. Предмет првог дела, по коме је цела књига добила наслов, јесте српскохрватски језик, који се после уводног појмовно-терминолошког разматрања сумарно посматра "споља" (кроз опис дешавања око њега) а затим „изнутра“ (с тежиштем на збивањима у њему самом), да би се на крају извео завршни биланс. Остали делови у великој мери пресликавају структуру претходне књиге, о језику и идентитету. Ако је у првом делу портретисан један језик, други део се може видети као делимичан портрет самог сликара, као једног његовог говорника. Охрабрен добрим пријемом на који су наишли његови сразмерно подробни аутобиографско-мемоарски записи у претходној књизи, аутор овде кроз неколико поглавља доноси нове одабране прилоге из своје стручне биографије, и овог пута постављене у шире контексте, а на начин који, нудећи мноштво разноврсних података, ипак увелико надилази суву фактографију. Тако је изаткано општијим опсервацијама и слободнијим асоцијацијама прожето штиво које би могло да буде информативно и инспиративно, а једним делом ваљда и забавно, онима који се упућују у лингвистику или се већ њоме баве, али и другим категоријама читалаца. Преостала два дела су наставак већ уходане традиције из поменутих ранијих књига у овој едицији: она доносе нови улов жаргонизама и сливеница, односно нове прилоге социолингвистичкој библиографији у Србији, тамо објављиваној у наставцима (овог пута за другу половину 2010. и за 2011. годину, са додацима за раније године). |
Портрет једног језика