Језик између лингвистике и политике

Претходнa
Смрт језика

Следећa
О речима

23

Аутор: Весна Пожгај Хаџи
Издавач: XX век
Година издања: 2013.
Где могу купити ову књигу : www.korisnaknjiga.com

Турбулентни друштвено-политички догађаји 90-их година прошлога стољећа на подручју заједничке државе СФР Југославије одразили су се и на односе између језика и друштва. Распад Југославије 1991. године и настанак нових држава утјецали су не само на промјену статуса језика него и на промјене у језицима, што се очитовало у »смрти« српскохрватскога и настанку нових стандардних језика утемељених на штокавштини (босанскога, хрватског, српског и црногорског). Догађања око језика и у језицима побудила су позорност бројних домаћих и страних стручњака, а нарочито (социо)лингвиста, који су се бавили улогом језичног национализама, распадом јединственог српскохрватског језика, језичним промјенама, посебице лексичким итд. Унаточ низу написаних радова, одржаних скупова и објављених зборника, недостају монографије које би цјеловито представиле социолингвистичку слику подручја тадашње Југославије, укључујући и Словенију и Македонију. Већина аутора с јужнославенскога говорног подручја углавном се бавила питањима распада заједничког језика и проблемима везанима уз поједине новонастале стандардне језике, но без суставнога приступа и отворенога дијалога о тој теми. То је био један од разлога покретања низа пројеката Филозофског факултета Свеучилишта у Љубљани, а у склопу билатералних споразума међу Словенијом и Хрватском, Босном и Херцеговином, Србијом, Црном Гором те Македонијом. У склопу тих пројеката прије двадесетак година истраживали смо језичне промјене и социолингвистичка превирања у свим новонасталим државама, однос према властитоме језику и његовим варијететима те однос према другим, страним и мањинским језицима. Резултати су објављени 2009. у монографији Med politiko in stvarnostjo (ур. Весна Пожгај Хаџи, Татјана Балажић Булц, Војко Горјанц) и представљени на 1. љубљанском славистичком скупу, одржаноме у листопаду исте године у Љубљани. Знанствено дружење на »неутралноме« терену, којему су присуствовали и сви велепосланици новонасталих држава, протекло је у отвореним и објективним расправама и без политизације. Сматрали смо да би било штета да и данас још увијек актуална и цјеловито представљена тема остане недоступна широј знанственој јавности. Зато настављамо дијалог о тој теми у реномираној Библиотеци XX век у монографији која је пред вама с насловом Језик између лингвистике и политике. Наравно, овом су приликом сви радови, писани из перспективе критичке социолингвистике, актуализирани и допуњени да би се добила што цјеловитија језично-друштвена слика јужнославенскога подручја посљедњих двадесетак година.

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство, некомерцијално, без прерада 3.0 без других платформи