 Аутор: Ранко Бугарски Књига Нова лица језика, с поднасловом Социолингвистичке теме, појавила се 2009. године у свом другом издању. Како сам аутор у Предговору напомиње, у ово издање нису унете никакве измене у односу на прво издање из 2002. године, а теме којима се ова књига бави остају једнако актуелне и занимљиве као и пре седам година. Надовезујући се тематски на претходно објављену књигу Лица језика. Социолингвистичке теме (2001), ова књига садржи шеснаест поглавља, подељених у три целине. Први, најобимнији део књиге обухвата пет прилога из области језика и идентитета. То су: Етницитет и национализам у језику, Језик и границе на југословенском тлу, Језичке политике у државама наследницама бивше Југославије, Пребројавање језика на Балкану: необична аритметика српскохрватског и Рестандардизација српскохрватског у светлу социолингвистиче теорије. Из насловâ ових текстова јасно је да се у њима аутор бави дефинисањем етницитета и национализма, њиховог међусобног односа и утицаја на језик, нарочито имајући у виду да језик није неопходан нити незаменљив као темељ етницитета, стога се ни етнички идентитет не мора нужно повезивати само с једним језиком; на пример, етницитет Рома „остаје очуван без обзира на језике и дијалекте којима се служи овај типично двојезични или вишејезични живаљ” (стр. 50), док случај кастиљанског и латиноамеричког шпанског може послужити као илустрација чињенице да се етничка и национална посебност може „на језичком плану изразити и очувати и кроз властити варијетет неког заједничког језика” (стр. 54), али да је и те како важан и често најважнији терен за испољавање националистичких порива, иако улога језика (и) овде варира од неопходног кључног елемента, преко важног додатног састојка, па све до слабо заступљеног потенцијалног чиниоца. На основу свега реченог, књига Нова лица језика. Социолингвистичке теме представља веома значајан допринос проучавању језика гледаног кроз призму друштва, а, због пријемчивог стила којим њен аутор, Ранко Бугарски, пише, ова студија сасвим сигурно чини занимљиво штиво не само лингвистима него и онима којима изучавање језика није ужа струка. |
Нова лица језика