СРПСКИ ЈЕЗИЧКИ АТЕЉЕ

Спрjечавати или спречавати?

Овај глагол и у екавском и у ијекавском изговору гласи спречавати, иако код његовог свршеног парњака имамо разлику спре́чити : спријѐчити. Наиме, слог под јатом у спречавати кратак је и састоји се од групе сугласника испред е од некадашњег јата, па се јат неутралише због изговорљивости (као што према вријѐме имамо времѐна)…

Запаљењски
Запаљењски и запаљенски. Види -ЊСКИ…

-ЉЕЊЕ
Именице које потичу од глагола на -лити (тј. од њиховог трпног придева) и завршавају се на -ње обавезно јотују сугласник -л-: одељење, запаљење (тако и обољење, од оболети). Неприхватљиви су облици запалење и сл., пошто не кажемо ни запален него запаљен. Запалење има оправдања колико и усхитење, просветење… (м. усхићење, просвећење)…

Значењски
Засигурно је правилан облик значењски. Значенски није нигде посведочено, али би се могло претпоставити на основу сличних облика које дозвољава Правопис из 2010. одељенски, запаљенски (поред одељењски, запаљењски). Види -ЊСКИ…

Одељењски
Одељењски и одељенски. Види -ЊСКИ…

-ЊСКИ
Именице које се завршавају на -њ, -ња или -ње имају односни придев на -њски (не -нски). Поједини лингвисти (Е. Фекете) залагали су се и за облике са -н- јер су распрострањени, али су њихови аргументи одбачени (И. Клајн), јер у нашем језику не постоји правило по којем њ алтернира са н испред суфикса -ски (имамо придеве: врањски, животињски, коњски…, па тако и одељењски, запаљењски, значењски). Штавише, н испред -ски често прелази у њ: лањски, вањски (тако и код придева од имена градова: дувањски, ливањски, сапањски)…