БРОЈЕВИ — ДЕКЛИНАЦИЈА

Претходна недоумица
Имуни систем

Следећа недоумица
Низашта и ни за шта

А А’ Б Б’ В Г
ДВА
Ном. два̑ две̑, дви̏је дво̏је дво̏је дво̀јица дво̏ји, дво̏је, дво̏ја
Ген два́јӯ две́јӯ, дви́јӯ дво́га, дво̏јег(а) (дво̏је) дво̀јице̄ дво̏јӣх
Дат. два́ма две́ма, двје́ма1 дво́ме, дво̏јем(у) дво́ма дво̀јици дво̏јӣм(а)
Ак. два̑ две̑, дви̏је дво̏је дво̏је дво̀јицу дво̏је, дво̏је, дво̏ја
Инстр. два́ма две́ма, двје́ма дво̏јӣм дво́ма дво̀јицо̄м дво̏јӣм(а)
Лок. два́ма две́ма, двје́ма дво́ме, дво̏јем(у) дво́ма дво̀јици дво̏јӣм(а)
ОБА
Ном. о̏ба о̏бе, о̏бје, о̏бије о̏боје о̏боје обо̀јица о̏боји, о̏боје, о̏боја
Ген оба́јӯ обе́јӯ, оби́јӯ обо́га, о̏бојег(а) (о̏боје) обо̀јице̄ о̏бојӣх
Дат. оба́ма обе́ма, обје́ма2 обо́ме, о̏бојем(у) обо́ма обо̀јици о̏бојӣм(а)
Ак. о̏ба о̏бе, о̏бје, о̏бије о̏боје о̏боје обо̀јицу о̏боје, о̏боје, о̏боја
Инстр. оба́ма обе́ма, обје́ма о̏бојӣм обо́ма обо̀јицо̄м о̏бојӣм(а)
Лок. оба́ма обе́ма, обје́ма обо́ме, о̏бојем(у) обо́ма обо̀јици о̏бојӣм(а)
ТРИ
Ном. три̑ тро̏је тро̏је тро̀јица тро̏ји, тро̏је, тро̏ја
Ген три́јӯ тро́га, тро̏јег(а) (тро̏је) тро̀јице̄ тро̏јӣх
Дат. три́ма тро́ме, тро̏јем(у) тро́ма тро̀јици тро̏јӣм(а)
Ак. три̑ тро̏је тро̏је тро̀јицу тро̏је, тро̏је, тро̏ја
Инстр. три́ма тројим тро́ма тро̀јицо̄м тро̏јӣм(а)
Лок. три́ма тро́ме, тро̏јем(у) тро́ма тро̀јици тро̏јӣм(а)
ЧЕТИРИ
Ном. чѐтири че̏творо че̏творо четво̀рица че̏твори, че̏творе, че̏твора
Ген четири́јӯ четворо́га, четво́рга (че̏творо) четво̀рице̄ че̏творӣх
Дат. четири́ма, чѐтӣрма четворо́ме, четво́рме четворо́ма, четво́рма четво̀рици че̏творӣм(а)
Ак. чѐтири че̏творо че̏творо четво̀рицу че̏творе, че̏творе, че̏твора
Инстр. четири́ма, чѐтӣрма че̏творӣм четворо́ма, четво́рма четво̀рицо̄м че̏творӣм(а)
Лок. четири́ма, чѐтӣрма четворо́ме, четво́рме четворо́ма, четво́рма четво̀рици че̏творӣм(а)

А — стоји уз именице мушког и средњег рода код бројева који разликују род (два, оба) или уз именице свих родова код бројева који не разликују род (три, четири): два брата, три села, четири жене;

А’ — стоји уз именице женског рода код бројева два и оба: две мајке, обе земље;

Б — збирни број када стоји самостално (без именице) — тад означава: 1. збир неживих или апстрактних појмова (Слажемо се у двоме, Троје је битно нагласити), 2. збир живих створења (Троје је дошло, Узми од овог двога);

Б’ — збирни број: означава скуп мушког и женског (о бићима) или скуп чији пол није од важности; уза се има именицу: Двоје људи је дошло, Видели смо четворо деце (генитив је, по Правопису, овде једнак номинативу: Сетио сам се двоје другова);

В — бројна именица којом се означава збир два жива бића мушког рода: двојица лингвиста, тројица браће;

Г — бројни придев: стоји 1. уз именице које немају једнину (pluralia tantum) сва три рода (двоје маказе, троји резанци, четвора врата), 2. уз именице које означавају пар (троје чарапе = ’три пара чарапа’) или 3. (доста ређе, заст.) када именује број одвојених скупова бића или предмета: двоји просци ’две групе просаца’, троји јарићи ’три „генерације“ јарића’.

Напомене

Тагови бројеви морфологија
Сродне теме
Jесени | Акта | Аналог, аналог(н)и | Ауто — тај ауто или то ауто | Безбедносни | БРОЈЕВИ — везник И | Вишљи или виши? | Врити или врети, ври или врије? | Данас, у Данасу | Деда Мраз, Деда Мразеви | Довезен/довежен, спасен/спашен? | Документа | Ђорђетов | Ђурађа или Ђурђа? | ЖЕНСКА ПРЕЗИМЕНА | За чега | Заокружити | Због или ради? | Извинуо сам се | Издан/издат | ИМЕНА НА -Е | ИМПЕРАТИВ | Имуни систем | Истоварати | Једно другом, један другом | Јер или јел’? | Јужњи или Јужни, Михаил | Клише | Копенхагенски или копенхашки | Крива | Кроз чега? | Лаптопи или лаптопови | -ЛАЦ | Легни, лези или лежи? | Лењeг или лењог? | Лош — компаратив | -ЉИВ и -ИВ | Мачкови или мачци? | Ми би или Ми бисмо? | Моногам | На ходнику, изађи на таблу | Надути се | Насупрот нечега/нечему | Оди, отиђи, отиди | Освоји | Павлетов | Пасти испит | Пигмеј или Пигмејац | Писајући или пишући? | По мени | Права | Престроји се | Придевска презимена: Синиша Мали | Радету/Раду/Ради? | Ражени | Распакивати | РЕДНИ БРОЈЕВИ | С Милошом или с Милошем | Свој | (С)концентрисати (се) | Скрипта | Сомалијац, сомалијски | Средњевековни или средњовековни | Сто и стотина | Строжији или строжи? | Тагор | Требати | ТРПНИ ПРИДЕВ | Увелак | Увета или ува? | Угри или Угари | Хвала на… | Хомологи | Читаоц или читалац | Шетати (се), одмарати (се) |
pitajte-nas.png
Imejl.png
atelje%20logo%20forum%20copy.png
Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство, некомерцијално, без прерада 3.0 без других платформи