Ова европска валута среће се у два вида: е̏вро и е̏уро. За оба има оправдања: за први јер у нашем језику речи с тим грчким кореном (< Ευρώπη) имају изговор са в, по витацизму: Европа, европски, европејац, па и серија сложеница са префиксоидом евро-: Евроазија, евроазијски, евроинтеграције…; а за други што је оригинални назив те валуте заиста са -у-: euro. Ипак, сви европски језици који користе ову валуту примили су њен назив према свом изговору овог корена (енгл. /jʊərəʊ/, нем. /ɔʏʀo/, франц. /øːʀо/, грч. /evro/…), па је Одбор за стандардизацију српског језика озваничио форму с традиционалним кореном. Дакле, евро а НЕ еуро. Множина ове речи је е̏ври-е̑вра̄-е̏врима (обратити пажњу на дуги акценат у генитиву). |
Евро или еуро?