Придеви грчког порекла — као што је овај, а са њим и аналоган, моногаман — у нашем језику морају своју припадност врсти означити суфиксом, па је зато неопходно да се на грчку основу хомолог- (← homólog-os) дода наш придевски суфикс -(а)н: хомологан-хомологна-хомологно. Једини придеви за које не важи то правило јесу они чија се основа завршава на -н (хуман, хомоген, хетероген, франкофон, имун…). Стога је неправилан облик тог придева *хомолог (*хомологи хромозоми, *хомологи низ, *хомологи органи), како се често користи, исправно је само: хомологни низ, хомологни хромозоми… С обликом хомо̀лог постоји, додуше, именица која значи ’члан хомологног низа’. Акценат ових придева је на средњем слогу: хомо̀логан, ана̀логан (НЕ *хо̏мологан, *а̏налоган). |
Хомологи