СРПСКИ ЈЕЗИЧКИ АТЕЉЕ

У свакодневном говору, често се чује:

• Извинуо сам му се,
• Треба да му се извинеш,
• Није лако извинути се…,

што је погрешно. Правилно је:

• Извинио сам му се,
• Треба да му се извиниш,
• Није лако извинити се…

До ове грешке долази бркањем глагола извинити се (’замолити за опроштење’) и извинути се (’савити се, извити се’). Проблем постаје још компликованији јер су одређена лица ова два глагола иста.

Посебно треба обратити пажњу на 3. лице множине: Они су хтели да се извине (не извину). (они су хтели да замоле за опроштај).

Извинути се значи ’савити се, изврнути се према горе’: Кад седим, увек се извинем (извинеш, извине; извинемо, извинете, извину).

Нарочито обратити пажњу на 3. лице множине: Они су морали да се извину да би боље видели. (То јест, они су морали да се савију/изврну).