СРПСКИ ЈЕЗИЧКИ АТЕЉЕ

У најкраћем: одвојено се пише када се у реченици може заменити са је ли тако да она остане граматична, а спојено ако је то неизводљиво.

Речца ли код упитних конструкција с инверзијом пише се одвојено од глагола коме следи, па тако и у 3. л. јд. презента гл. јесам (у његовом егзистенцијалном значењу и када је помоћни глагол, нпр. у перфекту). Уколико се скраћује крајње -и, то се бележи, без икаквих других промена, апострофом:

• Је ли све у реду? → Је л’ све у реду?
• Је ли стигао на време? → Је л’ стигао на време?

То су све регуларне конструкције, као што је регуларно и Јеси ли стигао? — Јесу ли вам хладне руке? у другим лицима.

Данас, ипак, у говореном језику, то је л’ из 3. л. јд. проширује употребу и на друга лица и, уопште, замењује инверзију као упитну конструкцију и конструкцију са да ли. То, међутим, није признато у норми (оквалификовано је као разговорно [П10]) и тада се јел’ пише спојено.

• Јесте ли чули вести? Јесте л’ чули вести? Да ли сте чули вести? Да л’ сте чули вести? према Јел’ сте чули вести?
• Има ли нешто ново? Има л’ нешто ново? Да ли има нешто ново? Да л’ има нешто ново? према Јел’ има нешто ново?
• Хоћеш ли доћи? Да ли ћеш доћи? Да л’ ћеш доћи? према Јел’ ћеш доћи / да дођеш?

(Конструкције лево су, дакле, исправне, а ова са јел’ није.)