Свршени глагол лѐћи-ле̏гне̄м има два облика императива: по регуларним фонетским законима: ле̏зи (као помози, пеци, реци) и, с уметнутим -н-, ле̏гни (као побегни, утакни). Тада је, наравно, значење свршено (’изврши радњу одједанпут’). Дуративну пак глагол лѐжати-лѐжӣм императив гради нормално, додавањем -и на окрњену основу, па тако имамо само лѐжи, лѐжимо, лѐжите (као бежи, држи и сл.) — и тада је значење несвршено, означава радњу која траје (’врши ту радњу неко време’), на пример: Иди тамо и лежи у кревету док ти не кажем да устанеш. У овом значењу често чује и лези, што је сасвим неправилно. |
Легни, лези или лежи?