Мањкови или мањци, чваркови или чварци, папкови или папци, крмкови или крмци… Шта је правилно? Овде се ради о дужем и краћем облику множине именица мушког рода које се у номинативу једнине завршавају сугласником, или с основом на сугласник и номинативом једнине који се завршава самогласницима -О и -Е. Правило које се односи на ове именице je да једносложне именице и неке двосложне које имају једносложну основу имају дугу множину, а остале кратку. Међутим, ово правило има доста изузетака, који могу да се испоље на различите начине: могу да се понашају тотално супротно овом правилу (дани, зуби, коњи, црви), а има и варијаната где су правилна оба облика. У сваком случају, кад год сте у недоумици, најбоље је ипак погледати у неки једнојезични речник српског језика. Следе неки примери где су правилни облици обележени масним словима, а неправилни су у нормалу. Код неких примера оба облика су правилна.
Осим ових именица са непостојаним А, следеће такође имају облике множине који су често предмет недоумице и честих грешака у свакодневном говору:
Код сложеница, треба водити рачуна да ли сложеница представља врсту њене саставнице или не. На пример, множина од речи вадичеп је вадичепи иако је множина од чеп чепови, зато што просто вадичеп није никаква врста чепа па отуд не може ни да се позива на аналогију са чепом. Или реч носорог, , где имамо други део речи рог (мн. рогови), али сигурно нико у множини неће написати као носорогови већ носорози, из простог разлога што носорог није никаква врста рога. Супротно овоме, имамо именицу генералштаб, која представља одређену врсту штаба. Ту је природно да множина гласи генералштабови као и, рецимо, врховни штабови. Ипак, и поред свега овога, тачна је и множина генералштаби, тако да је на крају ипак најсигурније проверити у неком речнику. |
Мачкови или мачци?