 Придев оптималан (и прилог оптимално), пореклом од латинског optimus ’најбољи’, у нашем језику значи (према Речнику српскога језика Матице српске)
Из те дефиниције се може закључити да се не може поредити, што је прописано и у новој Нормативној граматици српског језика (дакле, не Ово решење је оптималније и сл.). Ипак, неки делови дате дефиниције дозвољавају и тумачење тако да се придев може поредити: ако нешто одговара (= одговарајуће је) одређеном стандарду или прилици, могуће је да нешто више од тога одговара или да највише одговара, тј. да је (нај)оптималније. Осим тога, може се тумачити и овако: ако позитив значи ’који је у неком смислу најбољи у датим приликама, условима’, компаратив и суперлатив би могли да подразумевају укључивање више аспеката посматрања и околности као критеријум, нпр. најоптималнији: ’који је најбољи узевши све околности у обзир’. |
| Тагови | значење |
| Сродне теме |
Акта | Бројни | Временски период | Зависан | Задњи као последњи? | Заокружити | Због или ради? | Извинуо сам се | Имуни систем | Јако много | Јер или јел’? | Као озебао сунце | Колико си стар? | Конформиста, комфор | Лош — компаратив | На ходнику, изађи на таблу | По мени | Правац или смер? | Пуно поздрава, пуно хвала | Свој | У питању је | |
 |
 |
 |