Мушка имена и надимци који се завршавају на -е мењају се и граде придеве, према старијим граматикама, искључиво према (источнохерцеговачкој) промени типа
- Ра́де, Ра́да, Ра́ду, Ра́дов
- Ми́ле, Ми́ла, Ми́лу, Ми́лов
- Ба́не, Ба́на, Ба́ну, Ба́нов…
Осим тога, призната је и западна промена (нарочито уочљива код презимена): Ми́ле, Ми́ле̄, Ми́лу, Ми́лин…
Савремени граматичари (нпр., И. Клајн у Речнику језичких недоумица) допуштају и „источну“ промену типа Ра̑де, Ра̑дета, Ра̑дету, Ра̑детов и сл.
Коју ће од ове три деклинације име имати, зависи од носиочевог опредељења и порекла.
Имена (и презимена) из хрватских дијалеката, типа Ма́те, Ју́ре, Ви́це, Јо́же, пр. Хра́сте, мењају се као именице на -а:
- Ма́те̄, Ма́ти, Ма́ту, Ма́тин…
(То важи и за наше Вла́де Дивац, Вла́де̄, Вла́дин.)
За словеначка и македонска имена важи промена: Стане, Станета / Тоне, Тонета, те Гоце, Гоцета / Трпе, Трпета и сл. Али понегде и другачије, нпр. у називу улице: Го́це̄ Делчева.
Имена Ђорђе и Павле у падежима се мењају искључиво према обрасцу Ђо̑рђе, Ђо̑рђа, Ђо̑рђу, Ђо̑рђев / Па̑вле, Па̑вла, Па̑влу, Па̑влов.
За страна имена на -е види овде.
