Мушка имена и надимци који се завршавају на -е мењају се и граде придеве, према старијим граматикама, искључиво према (источнохерцеговачкој) промени типа
Осим тога, призната је и западна промена (нарочито уочљива код презимена): Ми́ле, Ми́ле̄, Ми́лу, Ми́лин… Савремени граматичари (нпр., И. Клајн у Речнику језичких недоумица) допуштају и „источну“ промену типа Ра̑де, Ра̑дета, Ра̑дету, Ра̑детов и сл. Коју ће од ове три деклинације име имати, зависи од носиочевог опредељења и порекла. Имена (и презимена) из хрватских дијалеката, типа Ма́те, Ју́ре, Ви́це, Јо́же, пр. Хра́сте, мењају се као именице на -а:
(То важи и за наше Вла́де Дивац, Вла́де̄, Вла́дин.) За словеначка и македонска имена важи промена: Стане, Станета / Тоне, Тонета, те Гоце, Гоцета / Трпе, Трпета и сл. Али понегде и другачије, нпр. у називу улице: Го́це̄ Делчева. Имена Ђорђе и Павле у падежима се мењају искључиво према обрасцу Ђо̑рђе, Ђо̑рђа, Ђо̑рђу, Ђо̑рђев / Па̑вле, Па̑вла, Па̑влу, Па̑влов. За страна имена на -е види овде. |
Радету/Раду/Ради?