 Правилно је с Милошем, с Урошем… Именице мушког рода које се завршавају на предњонепчане („меке“) сугласнике ј, љ, њ, ђ, ћ, ч, џ, ш, ж, системски имају наставке -ем у инструменталу, -еви у множини (ако граде дугу множину), суфикс -ев у присвојном придеву: младићем, мачем, краљем, коњем итд. Ова гласовна појава назива се алтернација о : е, и историјски се јављала када је на основу која садржи меки сугласник додавано -ов, -ом или -ови. Поред ових, постоји и низ примера где се наставци на -е- јављају иза других сугласника, обично р и зубних з, с и ц: цар-царем, нос-носем, мраз-мразем, плац-плацем. Овде појава није доследна, јер јој се не повинују све именице: бор-бором, кос-косом. Понекад се ту јављају дублетне форме, на пример мразеви и мразови, носеви и носови, кнежеви и кнезови, а понекад је парадигма мешовита: зец, зецом, зецов или зечев, али зечеви. |
 |
 |
 |