СРПСКИ ЈЕЗИЧКИ АТЕЉЕ

Сигрно сте често били у недоумици:

1. То оружје БИЛО је народ.
2. То оружје БИО је народ.

1. Фестивал НИЈЕ двоје-троје људи.
2. Фестивал НИСУ двоје-троје људи.

1. Тема тог разговора БИЛА је разлог мог кашњења.
2. Тема тог разговора БИО је разлог мог кашњења.

Копула бити/јесам, када веже субјекат са предикативом, прима оба аргумента у номинативу, и изражава или идентитет субјекта и објекта. (У следећим реченицама, субјекат је први а објекат други аргумент глагола):

• Знање је моћ.
• Народ је оружје.

или припадност субјекта објекту као типу:

• Подне је део дана. (један део од многих)
• Песма је хит. (један од много хитова)

Релације идентитета могу се обрнути, као у математици а=б, односно б=а, а да обе буду логичне. Када их ставимо у прошло време:

• Знање је било моћ. Моћ је била знање.
• Народ је био оружје. Оружје је било народ.

Међутим, због слободног реда речи у нашем језику, редослед субјекта и објекта се може обрнути, тако да објекат дође први. У нашим примерима, у првој реченици, субјекат је први по реду: ТО оружје и слаже се са глаголом било, а у другој, субјекат је народ и слаже се са глаголом био.

Међутим, код релација припадности, нема симетрије, јер ако а припада б онда б не може припадати а. У реченици Хит је песма, хит није постао субјекат, него је само дошло до инверзије. На крају, то се види по слагању глагола: *Хит је био песма није логично (мада, формално-правно гледано, јесте граматично).

У конкретним примерима битна је само перспектива — шта се чему приписује. Ако има више врста оружја, међу којима је и народ, онда је било, а ако се посматрају функције народа, међу којима је и одбрана, онда је био. Аналогно и за хит. (Може се замислити контекст и за ону реченицу Та песма је био хит.)

Расправе на нашем форуму

Слагање…