СРПСКИ ЈЕЗИЧКИ АТЕЉЕ

Норма српског језика признаје оба ова облика: и срећан и сретан, с тим што првоме даје благу предност.

Историјски гледано, оправдани су и један и други облик. Срећан је изведено од именице срећа (sъrętj(a) + -ьnъ), а сретан — директно од глагола срести, од кога је изведено и срећа. Са синхронијске тачке, творбено је мотивисанији облик са -ћ-, јер се може парафразирати: срећан = срећ- + (а)н ’који је прожет срећом, кога прати срећа’, док то не важи за облик сретан, који је изгубио семантичку везу са срести (некада је срећа значило ’судбина’, оно што нас „сретне“ у животу, што видимо по изразима Желим ти добру срећу, Имали смо лошу срећу).

Облик са -т- уобичајенији је у северним и западним крајевима, а са -ћ- у централним и источним.

Расправе на нашем форуму

Срећан или сретан?