Повратна (лична, придевска – присвојна) заменица свој упућује на припадност лицу исказаном субјектом (првом, другом или трећем):
На основу тога, норма не дозвољава употребу присвојних заменица за 1, 2. и 3. лице у реченицама: Причао сам о мојим доживљајима, Вратићеш се сутра твојој кући, Желе да виде њихове унуке, Брине се о њеном успеху, већ се у тим реченицама мора употребити заменица за свако лице свој (осим ако се у последња два примера њихов, њеном не односe на нека друга лица). Од овог правила има изузетака:
(Први изузетак наведен према Стевановићу, остали према Нормативној граматици, стр. 103.) Осим наведеног лексичког значења, лексема свој може значити и:
Са стилске стране, ова је заменица често сувишна, ако није наглашена, и може се изоставити, будући се у разговору полази од претпоставке да се дају максимално релевантне информације (говорник не би оставио саговорника без податка битног за разумевање поруке): Не воли да прича о проблемима, Добро се слагао с пријатељима. Ако се у таквим примерима употреби заменица, она претпоставља постојање опозиције с другим лицем (групом лица): Не воли да прича о својим проблемима (али радо прича о туђим), Добро се слагао са својим пријатељима (али женине није подносио). |
Свој