СРПСКИ ЈЕЗИЧКИ АТЕЉЕ

У заграду се у оквиру једне реченице може уметати део те реченице и тад у загради нема интерпункцијског знака на крају (осим ако је формулисано упитно или узвично). Али кад се заграђује текст ван неке реченице (тј. као реченица за себе), онда и реченица у загради има своју интерпункцију и тад их може бити више.

Дакле:

• Причали смо о Достојевском (за њега су сви чули).
• Причали смо о Достојевском (јесу ли на Западу чули за њега?).
• Причали смо о Достојевском (ко не зна за њега!).
• Причали смо о Достојевском. (Овде, код нас, сви га с уживањем читају.)
• Причали смо о Достојевском. (Код нас га сви читају, али не пажљиво. Како је код вас?)
• Причали смо о Достојевском. (Код нас га сви читају, али не пажљиво. Не знам зашто.)

Евентуално и:

• Причали смо о Достојевском (код нас га сви читају, али не пажљиво — не знам зашто).

НЕ:

• Причали смо о Достојевском (код нас га сви читају, али не пажљиво. Не знам зашто).
• Причали смо о Достојевском (код нас га сви читају, али не пажљиво. Како је код вас?).
• Причали смо о Достојевском (Код нас га сви читају, али не пажљиво. Како је код вас?).