СРПСКИ ЈЕЗИЧКИ АТЕЉЕ

Јовићева или Јовићка?

Таква дистинкција била је актуелна и валидна пре отприлике једног века, када су жене још биле зависне од мушкараца — оца или мужа, па су се по томе и морале разликовати (Јовићева припада оцу Јовићу, а Јовићка мужу Јовићу). Данас жена може да носи презиме које хоће, па о овој разлици нема говора.

Но, ипак ова два суфикса се чувају данас, али с другачијим функцијама:

• -ова/-ева се користи у званичним приликама и њиме се редовно — у школи, новинарству, науци… — именује женска особа кад јој није изречено лично име;
• -ка је живо у колоквијалном говору (тако ће се звати девојчице у одељењу, тако ћемо називати пријатељице, комшинице у свакој неформалној употреби).

Суфиксе је на женска презимена потребно додати да би се она могла исправно уклопити у реченицу:

• семантички: зато што Стиже Јовић ствара појам о мушкарцу, па ако треба истаћи да је особа која стиже и женско, ваља рећи: Стиже Јовићева/Јовићка (или некако другачије госпођа Јовић, Марија (Јовић)…
• граматички: зато што *Стигла је Јовић, *Јовановић је потписала, *Селеш је изјавила крши правила о конгруенцији, будући да се предикат мора слагати са субјектом роду (ако глагол разликује род).

Презимена на -а (Вештица, Коштуница, Адања…) не морају се творбено преобликовати да би означавала женску особу: м. р. Радета је рекао / ж. р. Радета је рекла; Ако буде дошао/дошла Карлеуша… То важи и за презимена у ж. роду на -ска.

Нека презимена не могу градити поменуте изведенице (нпр. на -ски). Тада се мора употребљавати атрибутив или име: Госпођа Гардиновачки је изјавила; Бојана Јовановски је победила.

Све наведено једнако важи и за страна презимена: Тачерова (фамилијарно Тачерка, Тачерица), Џолијева, Меркелова, Дел Понтеова; Обама (м. и ж.), Радвањска, Ахматова…

Спољашњи линкови

Одлука бр. 30 Одбора за стандардизацију српског језика: О деклинацији презимена женских особа