| О нама… |
|
Српски језички атеље бави се стандардним српским језиком, варијететом српског језика који се користи у култури, књижевности, науци, новинарству и у свим званичнијим језичким приликама. Циљ нам је овде да људе који проводе време на интернету, а и оне друге, приволимо граматици и правопису нашег језика и основним појмовима о њему; да им брзо и лако дамо поуздане информације о језичкој појави која их занима и да покушамо решити недоумице са којима се сваког дана срећемо („Како се каже…??“). Осим тога, желимо да јавности приближимо и друге језичке теме, као што су историја језика, етимологија, социолингвистика…, што ће доћи на ред с развојем сајта. Овде се трудимо да се изборимо са два највећа вируса наше језичке норме: са неписменошћу и квазиписменошћу. Зато су наши чланци ослоњени искључиво на релевантну научну литературу — званичне приручнике, које признаје савремена нормативистика српскога језика. Најпре нам је намера да развејемо став како је лингвистика „суха и опора“. Научили смо, нажалост, да о језику не размишљамо (можда верујемо да на то немамо ни права), да је језик дат какав јесте: недодирљив, непроменљив и нелогичан. Напротив, језик има своје јасно уређење, које функционише и према потребама његових говорника; па тако и нормирани језик. Иза сваког правила или савета „Не каже се тако него овако“ треба тражити зашто је то тако, ући у језичку структуру и разумети језик. Отуд се и у називу сајта налази реч која значи ’радионица’, што сугерише да језику не мислимо да прилазимо пасивно, него с пером у руци и идејом у глави. Добро дошли у атеље српског језика! |
| Да ли сте знали? |
О том потом:Иако се овај израз изговара с пренесеним акцентом: /о̀то̄м по̀то̄м/, пише се: о том потом (или с цртом, ако се... Довезен или довежен, донесен или донешен, спасен или спашен?:Правилно је довезен, донесен, гризен, спасен, а дозвољено је и спашен, мада се не препоручује. (Спасен је, наиме,... С Милошом или с Милошем:Правилно је с Милошем, с Урошем Именице мушког рода које се завршавају на предњонепчане („меке“) сугласнике... За чега:У неким дијалектима је уобичајена конструкција „за + генитив“ наместо „за + акузатив“. Она, наравно, није... Вишљи или виши?:Правилан облик је ВИШИ. Ово је компаратив од ВИСОК. |
| Питајте нас… |
| Ако имате неку недоумицу, слободно нам пишите. Одговорићемо вам на мејл у што краћем временском року.
Молимо Вас, потрудите да питања напишете у складу са правописним конвенцијама, користећи велика слова на почетку реченице, тачке и зарезе. Немојте користити сва велика слова јер се њихова употреба на интернету сматра викањем. Такође, ако пишете латиницом, трудите се да не користите ошишану латиницу и користите српска слова đ и dž а не dj и dz. Није логично да вас интересују граматичка и правописна правила у српском језику а да питање напишете немарно, зар не? Такође, одговори се шаљу једном у две недеље до месец дана (у зависности од броја питања која стигну за то време), тако да ако желите брзо да сазнате одговор на своје питање, потражите га на нашем ФОРУМУ. |
Молимо да постављате конкретна питања везана за правопис, граматику, семантику или етимологију. Ако желите да дате мишљење или тражите савет, прикључите се нашем ФОРУМУ и тамо га изложите. Нећемо одговарати на поруке које не садрже конкретно питање. |
| Правопис српског језика · Граматика српског језика · Језичке недоумице · Језичке занимљивости |




